Tantal

   Grčki mitovi su nastali pre više hiljada godina ali ipak se njihova priča prenosi sa kolena na koleno i dan danas. Svi oni su nastali u staroj Grčkoj usled politeizma ili vere u više bogova. Ljudi su se bojali   neobjašnjivih i nekostrolisanih događanja, pa da bi sebi olakšakli život, i bolje shvatali svet oko sebe, oni su izmišljali ove veoma poučne i neobične priče tj. mitove. Neke od ovih priča su se čak preslikale i u našem rečniku kao što je izreka  "Tantalove muke".

  Verujem da svi znamo ime poznatog Tantala, sina Zevsa i velikog vladara, koji je zbog svoje oholosti, obesa i sujete napravio više grešaka koje mu nikada nisu bile oproštene. Tantal je mnogo vremena provodio uživajući sa bogovima na Olimpu pa je pritom nažalost postao veoma nezahvalan i osećajući se superiorno, dozvolio je sebi da krade i deli smrtnicima hranu i piće sa Olimpa. Ne samo što je to uradio već je imao i dovoljno bezosećajnosti i surovosti, da ubije svog rođenog sina i posluži ga kao obrok bogovima na Olimpu. Ovo je bila zadnja kap u čaši zbog čega je Zevs Tantala osudio na tri večne muke: večnu glad, večnu žeđ i večni strah. Kao dodatak ovoj kazni Zevs ga je zarobio u bistru vodu nad kojom su se nadvile grane najlepšeg voća. Svaki put kad bi Tantal pokušao da popije vode ona bi se spustila i svaki put kada bi pokušao da rukom dohvati voće ono bi se od njega udaljilo. Nad njim se takođe nalazila stena koja je svakog trenutka mogla da se odroni zadajući mu večni strah. Zamislite takav život, za Tantala bi bio pravi dar kada bi mogao da umre.  On živi u večitom isčekivanju i stalnim neuspelim pokušajima. Kao i u ostalim mitovima sve kazne se zasnivaju na najvećim ljudskim slabostima, kao što je potreba za nedostižnim, neuspeh, bol, depiresija itd. Ovo je starim Grcima ulivalo strahopoštovanje prema bogovima i stalnu svest da uvek postoji neko iznad njih ko prati njihov svaki potez, određuje im sudbinu i protiv koga su bespomoćni pa makar šta uradili. Mislim da je ovo dobra poruka i danšnjim ljudima. Uvek postoji neka viša sila koju ne možemo da kontrolišemo: zemljotresi, vulkani, tsunami, globalno zagrevanje i ostale prirodne katastrofe koje bi mogle da nas snađu kojih trenutno nismo ni svesni. Mnoge ne možemo da sprečimo ali bi morali da se potrudimo da kao ljudska vrsta ne izazivamo nove.