Pesmu "U poznu jesen" napisao je Vojislav Ilić. Ova pesma je jedna od retkih koja umesto direktnog kazivanja, osećanja ispoljava kroz opise okoline. Lirski subjekat pesme je veoma depresivan, zbog neprestane nostalgije, straha i strepnje od njegove kratke i teške budućnosti. Kako bi dublje dočarao svoja osećanja i raspoloženje, pisac se koristi različitim glasovnim kotrastima tj. podsticanjem naših glavnih čula kao što su sluh, i mašta. Jedan stih koji ovo prikazuje glasi: "Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše". Jauče je jedna od reči koja nam podstiče čulo sluha u imaginarnoj slici piščeve tmurne okoline.
On nam izričito govori da slušamo na početku pesme i tako nas tera da se još više skoncentrišemo i još više izoštrimo sluh, kako bi ušli u njegov svet i razumeli ga. Može se čak reći da nije u pitanju ono što se stvarno nalazi oko njega već način i raspoloženje kroz koje on to gleda. Njemu je sve crno, ispunjen je melanholijom i zamotan u svoj baršunasti mrak. Njegova tuga toliko zrači da čak i životinje to primećuju: konjić frkće, pojavljuje se i simbol smrti i tuge, gavran, koji mu neprestano kruži nad glavom, ispuštajući očajne krike.
Svaki put kada pročitam ovu pesmu podseti me na teška, neizvesna vremena kroz koja su prolazile generacije pre mene i koja se, nažalost, mogu ponoviti, na strah od budućnosti i najgore od svega sopstvenu smrt, ili smrt voljene osobe.
Ozbiljno i pametno.
ОдговориИзбришиDa li je ovo samo deskriptivna pesma ili ima i elemente socijalnog ili misaonog?
ОдговориИзбриши